Kroz deset priča pisac gradi knjigu o detinjstvu, o izgublјenoj nevinosti savremenog sveta. Svaki lik (bilo da je to dečak koji sa ocem nosi televizor na popravku, ili devojčica koje ide na vašar da vidi kita Golijata, čuvar ribnjaka čiji je jedini „prijatelј“ šaran, ili starica koja se napije čekajući da joj se sin vrati iz zatvora) za kratko vreme proživlјava pravu avanturu, dramu ili komediju – istovremeno prirodnu i lјudsku ali i spektakularnu.
Za pripovedača, život je igralište na kome nije važno gubite li ili pobeđujete ako uspete da budete srećni makar na trenutak, igrajući po svojim pravilima, uz kontinuiranu umetnost improvizacije.

„Što se tiče Florina Lazareskua, sada i ovde, mislim da možemo govoriti o beloj magiji. Inače, u nedostatku dobrih čarolija, ne znam kako bi bilo moguće da se čitav svet, s kontinentima i bićima, uz velike sitnice i male strahote, sakupi u jednoj geografskoj tački bez imena, izgublјenoj negde među brdima i događajima. Retko sam čitao knjigu s takvom radošću i retko sam bio tako očaran. Ovo su priče koje se rađaju jedna iz druge, rastu poput mladih grana i na kraju ocrtavaju svojevrsno drvo života, koje prolazi kroz sva godišnja doba.“ – Filip Florijan