Roman „Manastir“ je suptilna i alegorijska priča smeštena u zatvorenu versku zajednicu, u kojoj se ispod prividnog reda i discipline otkrivaju strah, sumnja i borba za moć. Kroz svakodnevicu manastirskog života, roman ispituje granice poslušnosti, vere i lične savesti.

U atmosferi tišine i izolacije, mala pomeranja postaju presudna, a moralne dileme sve izraženije. Panos Karnezis gradi napetu, simboličnu prozu koja postavlja pitanje koliko su red i smisao stabilni kada se pretvore u dogmu.